Na ovom blogu već dugo nije bilo ničeg novog. Razlog leži u činjenici da normalan čovek ne stiže ni da primi, a kamoli da preradi toliku količinu ludila kojima je svakodnevno obasut. Diletanti sa dijagnozom koji su nas na sav glas ubedjivali da znaju šta rade i da je sve ostalo nebitno - u jednom trenutku su odredili i rok kada ćemo se svi u to uveriti: iznošenje mišljenja MSP u Hagu!

Do tada su nam putem "javnog servisa" ispirali mozak milion puta ponovljenom glupošću dok je svima nisu usadili u glavu! Držali nas pod tenzijom u iščekivanju tog sudnjeg dana posle koga će svima postati jasno koliko su oni sve vreme pametni... Državna strategija koja je gledala samo pola metra unapred, ignorisala sve putokaze, saobraćane znake i propise, bez karte i navigacije, magično privučena nepoznatim ispred nje. Za njima vojska (ili krdo) nepismenih poltrona, bivših SPS-ovaca, trećerazrednih pandura i političkih preletača u državnom, a pre svega diplomatskom aparatu. Opšta sprdačina!

Sva ona foliranja sa mrdanjem obrvama, naboranim čelom ispod marinske frizure, gestikulacija rukama dok se koriste floskule: "čvrsto, snažno, odlučno, stavićemo do znanja".... (pregled dela tog kurčenja možete pogledati ovde). To poziranje je kulminiralo neverovatno komičnim detaljom da se kompletna državna delegacija, sakupljena sa raznih strana sveta kako bi saslušala mišljenje najviše medjunarodne sudske instance, identično obukla! Kakvi su to bolidi?!


A onda su im kamene face u togama iz MSP rekle da ne treba da se kurče kad ne znaju da lete. Rekli su im da je ovo još jedna lekcija da veliki uvek šutnu u dupe male kad ih zajebavaju. A da, prehodno su ti veliki pozvali telefonom da nam kažu da prate reakcije, da nas nisu izgubili iz vida! (LINK: BELA KUĆA).

Da smo bili pametni, ne bi do ovoga ni došlo. A pošto smo extra-pametni, e onda to valja i dokazati. Radili su to svi - od Miloševića, preko Koštunice do Tadića! Neka nevidljiva sila vuče u propast! Ista ona sila koja samoubicu na simsu vuče da skoči. Srbija se nekako našla na simsu i već decenijama po njemu hoda. I kad kod se ukazala prilika - ona je skočila. Pa tako izlomljena, osakaćena, brzo nazad na sims da vidi gde je ono stala! A gde smo stali?

Hoćemo i jare i pare: demokratske izbore ali autokratsku vladast pojedinca, opštu lustraciju ali da se ni jedno ubistvo ne rasvetli, poverenika za informacije al da ga niko ne zarezuje, saradnju sa Hagom al da ne isporučimo Mladića, da imamo para ali da se krade kapom i šakom, da napravimo specijalne sudove ali da glavni lopovi budu nedodirljivi, da sudstvo bude efikasnije, pa naprave reformu, ali da svi predmeti krenu ispočetka (dok ne zastare), hoćemo ljudska prava al pederima da jebemo mater...

I tako, uz Grand šou, operaciju selo, pesmu i bingo, uvaljivane su nam vesti o ludilo ivesticijama, da na nam svetska ekonomska kriza ne može ništa i parole: "evropski put nema alternativu, odbrana suvereniteta - ali mirnim sredstvima!"

E pa jest, al zamalo! Suverenitet se brani SVIM sredstvima, ne samo mirnim, i to po pravilu uz pretnju ili upotrebu sile! Ili se ne brani uopšte! Ko je ikad dobio teritorije za pregovaračkim stolom? Kome je po izgubljenom ratu dato neko pravo?

A Evropa poručuje "može u EU, al nešto nam nije do toga pa ćete malo sačekati, i da znate - Kosovo je izgubljeno!"

Ko to ne shvati već nastavi da zajebava - dobiće opet nogu u dupe! Ili smo dovoljno jaki da nekome polomimo nogu! A pošto znamo koliko smo jaki, lako je predvideti ishod sledećeg ingenioznog poteza - rezulucija u GS UN!

Sad se ekipa "V.I.S. Idoli & The President" malo uprpila, pa organizovali Vladu i Narodni skupštinu da ih podrži u sledećem skoku sa simsa! Da ne pita sutra neko ko je to smislio?! Kao što sad pitaju ko je smislio da se traži mišljenje MSP i ko je definisao pitanje (a smislio ga je onaj veliki pravni ekspert i šmeker zaposlen kod Jeremića, Saša Obradović, misteriozni autor teksta rezolucije o genocidu u Srebrenici gde je izbegnuta upotreba reči "genocid", ali to sad nije tema). Milošević je svojevremeno dobio mandat direktno od naroda na referendumu po pitanju: "da li smo za Kosovo ili za brdo čokolada"? Znamo šta je bio odgovor i šta je usledilo!

Prema tome gospodo, pošto su vam očekivanja i procene, kao i reforma države, društva i ekonomije, promašaj, pošto je očigledno da su se nekadašnji predsednici odeljenske zajednice (sa pokretnim obrvama) i njihov razredni starešina - malo izjebali, da vi lepo ne objašnjavate više šta je MSP u stvari rekao, nego raspišete izbore! Bolje milom nego silom! Jer kako ste krenuli, teško da će vas podrška Mirka Cvetkovića ili Slavice Djukić Dejanović spasiti!