Zateknem pre desetak dana kod Kalenića svoju poznanicu, zubarku iz Švajcarske. Aj da je upoznam sa Miletom, mada mi nešto nije bilo ni do čega, a nije mi se sedelo ni kod kuće gde sam stalno mislio o jednom te istom. A mislilo mi se o bilo čemu drugom. Mile ionako truo, bez ideja i zaposlenja, veza sa ribom krizira, možda ga ovo izvuče iz depresivnog sivila Kenjigrada?! Zubarka, ono, OK, al vidi se da nije odavde. Kako? Jebiga, vidi se! I ona sama u jednom momentu to izvali ali kao posle par dana i ona provaljuje ko nije odavde?! Primećivao sam naravno i ja po stranim aerodromima ko su putnici JAT-a, nisam morao ni da gledam koji je naš “Gate”: kožne jakne, fizionomija, frizure. Tako se valjda videlo i da je Francuz koji je sedeo u kafiću na Obilićevom Vencu stranac?! I najeba čovek ni kriv ni dužan, premlati ga stoka na smrt u sred grada.

Ko su bre te ubice i zlikovci? Odakle su došli? Nije ih bilo ranije! Zamisli koja je to mržnja, da čoveku razbiješ flašom glavu, nesvesnog ga ubiješ od batina i onda polumrtvog baciš sa visine drugog sprata u onu rupčagu pored garaže? Očigledno je ovo sada zemlja u kojoj bi svako od njih mogao da bude komšija iz ulazai, prodavac iz trafike, momak prekoputa u busu? Jesu oni produkt ratova, zločina i krize devedesetih, ili su to genetski potomci seljaka što se sekirama ubijaju na spavanju?!

Naravno, kad se naši „novinari“ dohvate nečega (po nalogu odozgo) ne puštaju dok sami sebi ne isperu mozak. Jebaše nam kevu, valjda da bi zaposleni u francuskoj ambasadi preneli da nismo svi takvi.

Al džabe brainwash širokih narodnih masa, kada je za dvojicu ministara u Vladi, Rasima Ljajića i Milana Markovića utisak nedelje doček košarkaša! Sprtska nacija jebote, sport je važniji od bede, siromaštva, ludila, tuge, života i smrti! Jebeš francusku ambasadu, možda i ne gledaju utisak nedelje, važno je da se njih dvojica učepe predsedniku Republike, osvedočenom prijatelju sporta, i biračima koji u uspesima sportista nalaze utehu za svoje lične neuspehe i fijasko državne ekonomije kojoj su igre na sreću i i sportske kladionice jedina privredna grana.

Šta se još moglo izvestiti iz Srbije, ako ste strani diplomata koji prati pisanje štampe? Evo primera, i to je Srbija (da se ne lažemo, niti je svet, niti je evropska kao što ni „medijski javni servis“ te iste „evropske Srbije“ nema trunku više „evropskog“ od svog generalnog direktora Aleksandra Tijanića – od izgleda do stručne spreme):

Press je na primer objavio vest koja može da iznenadi samo stranca: « Ljubiša Buha – Čume kupuje univerzitet „Singidunum“. „On je profesor života i kao takav red je da ima i jedan univerzitet. Ne znam da li je već potpisan nekakav ugovor, ali ono što znam jeste da je izvesno da će Ljubiša Buha biti većinski vlasnik fakulteta i univerziteta! Pa, za tako nešto nema nikakvih zakonskih prepreka!“ – kazao je Čumetov advokat Stevan Protić za Press. »

Jedva čekam da izadje raspored predavanja, jako sam zainteresovan za upis! Bagzi bi mogao da postane rektor, Čeda da predaje etiku i moral, a Palma životinsko carstvo.

Kad smo kod životinja, evo još jedne vesti a da nije sportska: