Na svaki nagoveštaj jeseni me hvata panika. Čini se da leto u Srbiji protiče bez otvorenog besa građana i namrštenih, zabrinutih lica kojih sam se nagledala letujući u Hrvatskoj. Uz iskrenu ljubaznost i srdačnost slučajnih poznanika, niko nije odoleo da se ne požali na poteze nove, Kosorkine vlade i aktualnih političara. Sve im se smučilo i smrklo, iako nemaju pojma šta je prava beda i inflacija koju smo takoreći otoič preživeli u Srbiji. Građani Srbije i pored takvog iskustva nisu preterano zabrinuti. Ono što nam se desilo u prošlosti izgleda nemoguće u budućnosti, ali ko zna. Slutim da su se zato mnogi razmileli po atarima i selima da obezbede kakvu takvu hranu i potporu za zimu.

Grad u koji sam se vratila i koji još uvek pritiska letnja pripeka, pust je kao fudbalski stadion van sezone. Sedim na obali Dunava i ne mogu da se radujem besplatnim udžbenicima, obećanjima države o povezivanju staža, besplatnim akcijama NIS-a, jeftinom povrću na pijacama, spremanju zimnice i pečenju paprika. To su inače okviri života malog građanina Srbije koji veruje da će preživeti svaku oskudicu i sve svinjarije vlasti. Navikao da sluša lažna obećanja, svakim danom sve više propada bez nade u pristojan život, nemoćan da utiče na svoju sudbinu, pa ćuti i trpi teror budala, smetenjaka i bahatih vlastodržaca bez vizije, opsednutih sticanjem ličnog bogatstva i moći.

Kao guske u magli vlastodršci lutaju i gaču, ne znajući šta su, gde su, ni šta im je činiti. MMF će, veruju, rešiti sve probleme i vadiće se na njihove zahteve kad nam budu uzimali i ono najelementarnije za život. Moljakaće i nadaju se da će dobiti kredite da im pare potraju bar dok su na vlasti. Šta će posle biti nije ih briga. Muka mi je kad čujem ministarku finasija kojoj drhti glas kao prozvanom učeniku koji nije naučio lekciju. Ona je očito samo portparol Vlade i nema ni lični ni profesionalni autoritet. Oni koji su ga kobajagi imali, toliko su se izofirali glupostima i nebuloznim potezima da ih je više nemoguće slušati, a kamoli poverovati u ispravnost njihovog rada i delovanja. Ipak nam ostaje večna zabava čitanja tekstova prekvalifikovanih debejaca - političkih „analitičara“ koji vade teme iz flaša koncetrovanog otrova. Ne veruju da su otpisani i da vreme teorije zavera neumitno prolazi.

Odlomak iz teksta Ljiljane Jokić Kaspar "Povratak otpisanih"