Evo pregleda tekstova iz štampe, sasvim slučajan izbor, svaki utisak nedelje za sebe - bez konkurencije:
Vlada puna ideja, ko govno vitamina:
Tadić se pojavio na useljenju Milorada Čavića u stan na Bežanijskoj Kosi i izjavio kako u Srbiji niko ne može da dobije stan preko reda jer bi to bio "klasičan primer državnog protekcionizma"! Ko je to u Srbiji, otkada je došla demokratija, uopšte dobio stan, a kamoli preko reda? Mislim, osim vila po Dedinju? I mnogo važnije, zar postavljanje "savetnika" istog tog Predsednika, juče izbeglog iz Knina, na mesto generalnog direktora Telekoma Srbije, nije upravo dokaz državnog protekcionizma? Primera ima bezbroj, od Krešta pa da ne nabrajam! Lepo je Čeda izjavio da onog SPS-ovca, Dušana Bajatovića, gen. direktor Srbijagasa kvalifikuje na to mesto samo činjenica što zna kako izgleda plinska boca?! Prvopomenuti iz Telekoma, Branko Radujko, sa Svetskog ekonomskog foruma u Davosu daje "ekskluzivan intervju" za Politiku, prenosi svoje utiske i kaže "atmosfera je vrlo poslovna, svi idu sa lap-topima"… (proveriti u Politici, ko ne veruje, februar 2009). Sve u svemu, dan kasnije premijer Cvetko izjavljuje da će ova Vlada pod hitno preispitati rad prethodnih Vlada i slučajeve dodele stanova. Sada, nakon što je "svetska ekonomska kriza" izlizana, Cvetko ima nove ideje i program zahvaljujući inventivnom Predsedniku (republike i stranke).
Čega se pametan stidi…
Glorija, časopis istog imena kao i bivša (treća po redu) žena "slavnog" generala i Haškog osudjenika Nebojše Pavkovića, može se kupiti samo prvog dana jer se odmah rasproda. U novom broju objavljen je tekst o Dušanki Šešliji, "čuvenom srpskom diplomati i uspešnoj pravnici iz Beograda, koja je svoj dom našla na Dorćolu"… (!)
Evo, lomim se od jutros da li da kažem nešto ili ne?! Jebiga, ako neko reši da zajebava čitavu naciju javno u Gloriji, valjda je svestan rizika da neko može da kaže da je car go? Neću puno, samo istine radi, nekoliko činjenica:
1. Pomenuta je daleko je od "čuvenog srpskog diplomate" – jer za nju niko nije čuo. Ona nije ni karijerni diplomata već je svojevremeno privremenim ugovorom preuzeta iz Privredne komore ili Ministarstva ekonomije (jebemliga). Maršićanin je pre odlaska u Švajcarsku pokupio u nekom kafiću na preporuku svojih ortaka, sa najboljom željom da formira "stručni tim". Danas će vam reći da se sa njom najviše zajebao u proceni u svom životu.
2. U Bernu je bila nepune dve godine, a ne tri ipo kako se navodi. Za to vreme nije uspela da napiše ni jednu jedinu rečenicu – zato niko u diplomatiji i nije čuo za nju. Jedina stvar koju je za 2 godine potpisala je deo godišnjeg izveštaja koji tretira privredne teme, inače autorski rad nekih naših studenata iz dijaspore medju kojima je i sin profesora sa Pravnog fakulteta u Beogradu Jovice Trkulje, Davor.
3. Nije Duška našla svoj "topli dom na Dorćolu" već njen tadašnji dečko Nikola, vlasnik kafane Franš, pedofil, od nje stariji 20 godina.
4. Isti je zaslužan i za Duškinu diplomu Pravnog fakulteta, najviše zbog činjenice da je kod profesora ove ugledne naučno-obrazovne ustanove, potvrdjeno notornih alkoholičara, vlasnik nekog ugostiteljskog objekta najbolja veza!
5. Od svega što je navodno uticalo da Duška odluči da živi na Dorćolu, najmanje je bitna "blizina biblioteke", jer je jedina knjiga koju je Duška u životu započela bila "Da Vinčijev kod". Ubrzo je odustala pošto je snimljen istoimeni film!
6. Ni deda "slavnog srpskog diplomate" nije bio karijerni diplomata već vojno lice JNA koji je početkom 70.ih službovao jedan mandat u Berlinu kao vojni ataše.
7. Ono što je izostavljeno da se u tekstu napiše, a mnogo je zanimljivije od dve bele garniture iz Ikee i mačke i psa, nije naravno pogodno za demanti!
Opet, istine radi, Duška je laf, drug, zna sve ulične fore, ali je daleeeeko od pravnice, diplomate i čuvenja! Zbog čega onda cela ova priča? Zato što je sa proseravanjem i prodavanjem "onog za ono", po mojoj proceni, medijski prostor u Srbiji već prezasićen postojanjem jedne Sandre Perović ili Snežane Dakić (takodje predstavila pre godinu-dve svoje "ljubavno gnezdo"), skotova zrele generacije - Isidore Bjelice ili metuzalema Ruške Jakić… Samo mi je falila još Duška Šešlija! Što reče Sergej Trifunović u filmu "Kad porastem biću Kengur", kenja mi se više od stilista, mode i trendova! Naročito uz izvrtanje činjenica iz sve snage!
Kurvetine od najmladjih dana!
U Beogradu se tokom leta obreo i Roberto Cavali, matori dizajner, koji je izašao u štetu po splavovima oko hotela Jugoslavija. To je bila idealna prilika svim beogradskim kurvetinama da se razlete ne bi li mu "privukle pažnju". Dedi od 70 godina?! I umesto da se odmah angažuje centar za socijalni rad i ostali nadležni organi i zaštite javni moral i minimum društvenih vrednosti, sva štampa je sutradan o ovome pisala kao o dogadjaju koji Beograd svrstava u rang svetskih metropola, a naše drolje medju najprivlačnije ribe! U jednom listu, čini mi se Kuriru, izašla je i slika nekog jedva punoletnog ološa kome "razlika od 50 godina ne predstavlja problem ako su prave emocije u pitanju". Prave emocije?! Deda kome prostata ne funkcioniše poslednjih 20 godina, koji je ko zna šta sve prošao, sad se kao isekao na drolju negde sa Karaburme ili iz Obrenovca??! Ništa čudno u zemlji u kojoj Era Ojdanić javno govori o protivprirodnom bludu u svom ugostiteljskom objektu na Ibarskoj magistrali.
Ovde prekidam kako bih izbegao rizik da se ispovraćam!
Vlada puna ideja, ko govno vitamina:
Tadić se pojavio na useljenju Milorada Čavića u stan na Bežanijskoj Kosi i izjavio kako u Srbiji niko ne može da dobije stan preko reda jer bi to bio "klasičan primer državnog protekcionizma"! Ko je to u Srbiji, otkada je došla demokratija, uopšte dobio stan, a kamoli preko reda? Mislim, osim vila po Dedinju? I mnogo važnije, zar postavljanje "savetnika" istog tog Predsednika, juče izbeglog iz Knina, na mesto generalnog direktora Telekoma Srbije, nije upravo dokaz državnog protekcionizma? Primera ima bezbroj, od Krešta pa da ne nabrajam! Lepo je Čeda izjavio da onog SPS-ovca, Dušana Bajatovića, gen. direktor Srbijagasa kvalifikuje na to mesto samo činjenica što zna kako izgleda plinska boca?! Prvopomenuti iz Telekoma, Branko Radujko, sa Svetskog ekonomskog foruma u Davosu daje "ekskluzivan intervju" za Politiku, prenosi svoje utiske i kaže "atmosfera je vrlo poslovna, svi idu sa lap-topima"… (proveriti u Politici, ko ne veruje, februar 2009). Sve u svemu, dan kasnije premijer Cvetko izjavljuje da će ova Vlada pod hitno preispitati rad prethodnih Vlada i slučajeve dodele stanova. Sada, nakon što je "svetska ekonomska kriza" izlizana, Cvetko ima nove ideje i program zahvaljujući inventivnom Predsedniku (republike i stranke).
Čega se pametan stidi…
Glorija, časopis istog imena kao i bivša (treća po redu) žena "slavnog" generala i Haškog osudjenika Nebojše Pavkovića, može se kupiti samo prvog dana jer se odmah rasproda. U novom broju objavljen je tekst o Dušanki Šešliji, "čuvenom srpskom diplomati i uspešnoj pravnici iz Beograda, koja je svoj dom našla na Dorćolu"… (!)
Evo, lomim se od jutros da li da kažem nešto ili ne?! Jebiga, ako neko reši da zajebava čitavu naciju javno u Gloriji, valjda je svestan rizika da neko može da kaže da je car go? Neću puno, samo istine radi, nekoliko činjenica:
1. Pomenuta je daleko je od "čuvenog srpskog diplomate" – jer za nju niko nije čuo. Ona nije ni karijerni diplomata već je svojevremeno privremenim ugovorom preuzeta iz Privredne komore ili Ministarstva ekonomije (jebemliga). Maršićanin je pre odlaska u Švajcarsku pokupio u nekom kafiću na preporuku svojih ortaka, sa najboljom željom da formira "stručni tim". Danas će vam reći da se sa njom najviše zajebao u proceni u svom životu.
2. U Bernu je bila nepune dve godine, a ne tri ipo kako se navodi. Za to vreme nije uspela da napiše ni jednu jedinu rečenicu – zato niko u diplomatiji i nije čuo za nju. Jedina stvar koju je za 2 godine potpisala je deo godišnjeg izveštaja koji tretira privredne teme, inače autorski rad nekih naših studenata iz dijaspore medju kojima je i sin profesora sa Pravnog fakulteta u Beogradu Jovice Trkulje, Davor.
3. Nije Duška našla svoj "topli dom na Dorćolu" već njen tadašnji dečko Nikola, vlasnik kafane Franš, pedofil, od nje stariji 20 godina.
4. Isti je zaslužan i za Duškinu diplomu Pravnog fakulteta, najviše zbog činjenice da je kod profesora ove ugledne naučno-obrazovne ustanove, potvrdjeno notornih alkoholičara, vlasnik nekog ugostiteljskog objekta najbolja veza!
5. Od svega što je navodno uticalo da Duška odluči da živi na Dorćolu, najmanje je bitna "blizina biblioteke", jer je jedina knjiga koju je Duška u životu započela bila "Da Vinčijev kod". Ubrzo je odustala pošto je snimljen istoimeni film!
6. Ni deda "slavnog srpskog diplomate" nije bio karijerni diplomata već vojno lice JNA koji je početkom 70.ih službovao jedan mandat u Berlinu kao vojni ataše.
7. Ono što je izostavljeno da se u tekstu napiše, a mnogo je zanimljivije od dve bele garniture iz Ikee i mačke i psa, nije naravno pogodno za demanti!
Opet, istine radi, Duška je laf, drug, zna sve ulične fore, ali je daleeeeko od pravnice, diplomate i čuvenja! Zbog čega onda cela ova priča? Zato što je sa proseravanjem i prodavanjem "onog za ono", po mojoj proceni, medijski prostor u Srbiji već prezasićen postojanjem jedne Sandre Perović ili Snežane Dakić (takodje predstavila pre godinu-dve svoje "ljubavno gnezdo"), skotova zrele generacije - Isidore Bjelice ili metuzalema Ruške Jakić… Samo mi je falila još Duška Šešlija! Što reče Sergej Trifunović u filmu "Kad porastem biću Kengur", kenja mi se više od stilista, mode i trendova! Naročito uz izvrtanje činjenica iz sve snage!
Kurvetine od najmladjih dana!
U Beogradu se tokom leta obreo i Roberto Cavali, matori dizajner, koji je izašao u štetu po splavovima oko hotela Jugoslavija. To je bila idealna prilika svim beogradskim kurvetinama da se razlete ne bi li mu "privukle pažnju". Dedi od 70 godina?! I umesto da se odmah angažuje centar za socijalni rad i ostali nadležni organi i zaštite javni moral i minimum društvenih vrednosti, sva štampa je sutradan o ovome pisala kao o dogadjaju koji Beograd svrstava u rang svetskih metropola, a naše drolje medju najprivlačnije ribe! U jednom listu, čini mi se Kuriru, izašla je i slika nekog jedva punoletnog ološa kome "razlika od 50 godina ne predstavlja problem ako su prave emocije u pitanju". Prave emocije?! Deda kome prostata ne funkcioniše poslednjih 20 godina, koji je ko zna šta sve prošao, sad se kao isekao na drolju negde sa Karaburme ili iz Obrenovca??! Ništa čudno u zemlji u kojoj Era Ojdanić javno govori o protivprirodnom bludu u svom ugostiteljskom objektu na Ibarskoj magistrali.
Ovde prekidam kako bih izbegao rizik da se ispovraćam!
Posts
4 comments
Koji si ti car!!! Vrhunski opis Dušanke Šešlija (mislim još uvek i Cvetković), sa adekvatnim činjenicama!!! Dakle ta "devojka?" bi zelela da glumi diplomatu, pravnika, stilistu, PR, velikog direktora, a licno znam, posto sam bio te srece da "radi" samnom u istoj firmi(naravno i ovde po preporuci iz kafića) da ne zna ni da se POTPISE. O diplomi pravnog fakulteta i stanu, bilo bi glupo polemisati kada i ptičice na grani znaju kako je došla do istih. Sponzoruša, u svakom smislu te reči, uspešno koristi sva sredstva za sopstveno reklamiranje po kafićima i "uglednim" časopisima (gde bi i mogla drugo!), jer je izgleda ponestalo parica obzirom da je, kako sam čuo iz pouzdanih izvora, ostala bez posla, a na istom nije uspela da "upeca" novog finansijera. Nema vise ni Nikole Franš, ni Maršićanina, ni bivšeg, deset godina mlađeg, muža fudbalera (sada Zvezdine nove zvezde)...Da li su se "frajeri" ovakvog profila opametili ili nam je Duškica malo omatorila? Eee, dokle god budemo imali ovakve casopise, državu će moći da vode "ugledne diplomate i pravnici" na čelu sa Dušankicom. Za razliku od tebe, ja sam već počeo da povraćam.
Znam, to je isti onaj "čuveni diplomata" što je bio sa Maršićaninom u šemi!
Ma ta teorija nema veze sa mozgom. Jeste Marši naklonjen ribama, ali to je samo dokaz da nije peder, ni po seksualnoj orjentaciji, a ni kao njegov karakterni opis! Ali sa Duškom nije imao ništa osim gomile nebuloza!
Ipak se cini da devojka ima stila! Ne znam jos puno njih koje bi izazvale ovakvu frustraciju beogradskih nadri intelektualaca :-)
Post a Comment