"Spržena zemlja"

- Plaža u Grčkoj … mesto gde dolazimo petu godinu za redom. Nejviše zbog toga što nije bilo naših. Ima drugo mesto, 15 km dalje, tamo su Grci koji su svojevremeno pobegli sa Kipra, turski Grci, tako ih domaći zovu. Oni su doneli neki drugi fazon gradnje, kuće deluju mračno i memljivo, sa malim prozorima, nadogradjivane godinama. Ulice pune raznih zajebancija za turiste: giros, palačinke, šećerna vuna, luna park, sladoledi, picerija … Mi smo od toga bežali ovamo gde nije bilo ničega. Samo plaža, dve male prodavnice i jedna kafana, dva kampa i par likova koji su rentirali apartmane izgradjene u grčkom stilu. Ove godine naših koliko hoćeš. Čim dodješ na plažu, samo se naši čuju. Dovikuju se iz vode sa nekim na obali. Kad su svi u moru urlaju koliko mogu. Valjda im se skurčili Gorci i njihov bezobrazluk pa rešili ljudi da za svoje pare budu najglasniji od svih.

First impression of Serbia:
Švajcarska, Austrija, Italija, Slovenija, Hrvatska, Makedonija, Grčka - sve to u nekoliko dana. Ali kad udješ u Srbiju: sve gori! Duž autoputa od Niša do Beograda izbrojao sam barem 100-tak… kako bih to nazvao… "zgarišta"?! Zapaljena čitava polja. Suva trava gori i pored auto puta, gori i u daljini. Dim se nadvio dokle pogled seže. Ako se zateklo i neko drvo, pretvorilo se u vertikalno stojeći ćumur! I smrdi na paljevinu. Ako je čovek negde usput ručao, sada je prilika da se dobro ispovraća! Lepa sela lepo gore!

Makedonci, koji sem Vardara ne znam koju vodu imaju, navodnjavaju beskrajne livade po vukojebinama kroz koje prolazi auto put. Kopali su bunare ko zna koliko duboko. Samo Srbija gori! Ne znam čemu to služi ali je prizor užasan. Srbija pri tome ima ministarstvo za ekologiju, agencije, čak i ministarstvo spoljnih poslova ima direkciju za ekologiju i zaštitu ljudske sredine. Nisam siguran da je gore opisani fenomen baš u skladu sa svetskim ekološkim standardima. Inače, sigurno bi i ostali zapalili svoju vegetaciju.

Second impression:
Ada Ciganlija… Napolju ko zna koliko stepeni, ceo Beograd došao da preživi do uveče. Sedeo sam u kafiću čitavo poslepodne i gledao "Beogradjane" u prolazu. Pita me Tanja (inače redovan posetilac mog bloga) "… i kakvi smo, kako ti se čine face?" - Bukvalno kao Rumuni! Nije prošla jedna dobra riba, al ono da kažeš da je "dobra riba", o ostalima i da ne govorim. Sećam se, nekada smo pričali kako smo jedna od najlepših nacija na svetu. Nešto nas je u medjuvremenu sjebalo. Ili smo živeli (a neki i dalje žive) u zabludi. Tanja se, inače, složila sa mnom.

Za evre nigde u Srbiji ne može da se sipa gorivo. Od svih stranih pumpi samo MOL ima menjačnice, ali po kursu 88 (inače je normalan kurs bio 92-94 dinara za evro). Na Jugopetrolu te pumpadžija pošalje kod konobara u kafanu pored, "ako oće da zameni"… mogu da mislim po kom kursu, pod uslovom "da oće"?! Toliko o "tourist-friendly country"!

Ukoliko se u Srbiju ulazi sa Zapada, iz Hrvatske, autoput je koncipiran kao test poligon za gume i amortizere. Nigde se od Zapane Evrope nisu čule gume kako "mljackaju" po asfaltu do ulaska u Srbiju. Od aerodroma Surčin asfalt postaje svojevrsno remek delo. Kao da su putari djokama šarali katran po asfaltu?! Put liči na paukovu mrežu! Kako ih samo nije mrzelo da popunjavaju milion naprslina umesto da prevuku sloj novog asfalta?!

Ostali utisci zaslužuju poseban osvrt!