Kako neko, ko sebe smatra demokratom, ili se barem tako predstavlja, može da traži zakonom garantovano "diskreciono pravo"?Značenje: (Vujaklija) - diskrecion / diskrecionaran (fr. discretionnaire): ostavljen uvidjavnosti i ličnom nahodjenju; diskrecionarna vlast slobodno, neograničeno pravo i vlast suda, naročito pred-sedavajućeg, da u toku pretresa po sopstvenom nahodjenju bira sredstva koja mu se čine celishodna.
Dakle, diskreciono pravo je pravo nekoga da o nečemu odluči, a da pri tome ostane "diskretan", odn. ne mora tu odluku da obrazlaže odn. pravda.
Vrlo opasna stvar i u daleko razvijenim društvima! U našem, gde se pravo poistovećuje sa silom, gde postoji urodjena sklonost ka zloupotrebi svega i svačega (najčešće službenog položaja), da i ne govorimo.
Pravna sigurnost, sjajna tekovina uredjenih sistema, upravo počiva na svodjenju diskrecionog prava na minimum.
I koja je poenta onda u ideji da se predlogom novog Zakona o spoljnim poslovima (koji niko nije video, ali se juče o njemu u skupštini raspravljalo) uvede "diskreciono pravo" za ministra da godišnje zaposli 5% od ukupnog broja, "kako bi se obezbedila profesionalizacija diplomatske službe"?
Zar nije najzdravija metoda izbora takmičenje - javni konkurs sa tačno odredjenim pravilima i kriterijumima? Pa da najbolji pobede?!
Jel moguće da u finale nekog svetskog teniskog turnira udje neko na osnovu "diskrecionoog prava" organizatora (ili sponzora)? Moguće je, teoretski, ali bi svi živi umrli od smeha. A tek da svake godine uvedu 5% finalista po diskrecionom pravu? Za 10 godina bi polovina njih bili po tom osnovu! Koja je prva asocijacija na ovu ideju?
Takav turnir bi bio sprdačina! Njega niko normalan ne bi pratio, niko ga ne bi prenosio, na njemu ne bi učestvovali ozbiljni teniseri! Isto tako će biti "profesionalizovana" i naša diplomatska mreža!
Profesionalizacija je potrebna, nije sporno. Ali samo uz zdravu (pozitivnu) selekciju kadrova (na javnom konkursu), njihovo kvalitetno i profesionalno usavršavanje (ozbiljno koncipirana diplomatska akademija) i uz dobre uslove – u suprotnom će svako sposoban otići tamo gde je bolje.
Ukoliko ovo prodje, a sva je prilika da hoće, realno preti opasnost da napravimo ATP turnir od nepismenih i poslušnih partijskih kadrova, rodjaka i kumova, nesposobnih da sebi obezbede život "na državnim jaslama" bez nečijeg diskrecionog prava!
Posts
2 comments
Koga ministar zaposli to je uvek za stalno, a posto taj kadar ne nosi traku oko ruke, to prakticno znaci da je ministar oduvek mogao da zaposli neograniceni broj svojih ljudi i da ih ostavi u nasledje svakom buducem ministru. Ako bi u ministarstvu od hiljadu ljudi svaki ministar po svom nahodjenju godisnje zaposlio 5% novih talenata i otpustio srazmeran broj zatecenih kadrova, prema rudimentarnoj racunici na kraju cetvorogodisnjeg mandata jednog ministra petinu ministarstva cinili bi licni poznanici ili partijski drugovi. Ako bi pritom po vec poznatoj tradiciji ista stranka vladala vise desetina godina, to bi znacilo da bi vec nakon 5 ministara imali kompletno promenjen sastav ministarstva. Pod uslovom da su svi ovi pazljivo izabrani katrovi genijalni, ostaje pitanje kojim sredstvima bi se ovim ljudima moglo upravljati. Ako se naredbodavna vlast rukovodstva nad cinovnicima osim na savesti i domacem vaspitanju delimicno zasniva i na ambiciji za napredovanje ili strahu za radno mesto, onda bi se u ovakvim uslovima ova motivacija svodila na odrzavanje licnog odnosa sa ministrom. Posto diplomatska sluzba osim koktela podrazumeva i neke manje zabavne tehnicke poslove, to bi oni manje dragi ministru verovatno morali da rade te poslove, a oni drazi bi mogli da idu na koktele. Osim toga, posto je za prestizne diplomatske poslove potreban fakultet, oni prijatelji koji isti nemaju morali bi da ga negde kupe ili da im se dodeli dekretom, sto bi zahtevalo novu promenu zakona. Dalje, kada bi svi ministrovi prijatelji postali diplomate koje idu po prijemima, osim sto bi bilo nedovoljno prijema, postalo bi jasno koje prijatelje ministar manje ceni po tome od kojih se zahteva da rade "dosadnije" poslove, pa bi nastupila surevnjivost medju samim prijateljima. Stvari se dodatno komplikuju ako bi tu bilo i prijatelja drugih partijskih kolega kojima se cine usluge... Ravnoteza bi se uspostavila tek ponovnom uspostavom "demokratije istocnog tipa", specificnog feudalnog koncepta kojim se zavrsio i nas jedinstveni put u socijalizam...
Sjajan komentar!
Posebno mi se dopada oonaj deo o dodeljivanju diploma dekretom. Da se ne maltretiraju vise ljudi po raznim fakultetima za menadžment, bezbednost i diplomatiju ili čak da se lome do Skoplja da bi upisali neku civilnu odbranu i da plaćaju ćevapima diplomu!
Post a Comment