Svako društvo počiva na određenim načelima i principima, što opštim, što iz njih izvedenim posebnim. U razvijenijim i civilizacijski naprednijim društvima, na primer, načela jednakih prava, jednakih šansi i njima srodni obrasci predstavljaju vodeći model na čijoj se bazi formiraju koncept i dinamika društvenih kretanja i interakcija. Postoji, pak, i nemali broj društava gde dominiraju načela poput kolektivizma, centralizma i sličnih. Ima i onih, a takvih je možda i ponajviše, koja se koprcaju negde između dveju pomenutih kategorija.

Dugo sam razmišljao na temu gde bi se na toj mapi najpribližnije moglo pozicionirati ovo naše "nedonošče od države", ovakvo kakvo jeste. Definitivno se možemo svrstati u ovu treću, nazovi - međugrupu, s tim što osetno više naginjemo drugom, dakle kolektivističko-centralističkom modelu negoli onom naprednom, a do kad ćemo – ne znamo.

Pa ipak, postoji nešto što nas sa ovih prostora dodatno obeležava. Uostalom, mi ne bismo bili to što smo i tu gde smo, da po svaku cenu ne pokušavamo da budemo originalni, zaboravljajući da originalnost sama po sebi – premda ta reč onako "na prvu" fino zvuči – nema po defaultu konačno definisan pozitivan, kao ni negativan predznak. Šta je onda taj naš domaći svetonazorni brend? Ja to prosto zovem: Načelo Prejebotine (namerno velika početna slova).

Stručno-naučnu definiciju Načela Prejebotine, priznajem, još uvek nisam uspeo da formulišem, a da budem sasvim iskren – nisam se baš ni (po)trudio. Štaviše, nema ni potrebe za tim, jer bi takva deskripcija ionako bila daleko teža za razumevanje od jednostavnog, takoreći narodskog primera koji pomaže da se narečeno načelo pobliže dokuči, a koji ću upravo izneti. Dakle: kada osoba A, koristeći slabosti svake vrste koje je uočila kod osobe B, vešto manipulišući svim raspoloživim sredstvima osobi B proda muda za bubrege, može se konstatovati da je osoba A uspešno primenila Načelo Prejebotine. Napomena: u ulozi osobe A, kao i u ulozi osobe B, može se naći i veći broj pojedinaca, u kojem slučaju govorimo o grupnom obliku Načela Prejebotine iliti skraćeno – grupnjaku.

Za slučaj da pređašnji example nije dovoljno ilustrativan, navešću jedan još plastičniji: izvesna vremešna profesorica biologije, rodom iz Tuzle, svojevremeno je veoma pasionirano obrazlagala sopstvenu "(kvazi)naučnu teoriju o nekakvoj genetskoj deformaciji žitelja Bosne i Hercegovine islamske veroispovesti", što je, skupa sa još nekim sličnim oralnim fekalijama, rezultiralo desetinama hiljada brutalno pobijenih i izmasakriranih civila na teritoriji ove ex-YU republike; ta njena "naučna otkrića" su je nešto docnije, s obzirom na posledice istih, odvela pred Međunarodni tribunal za ratne zločine na području bivše SFRJ u Hagu; no, dovitljiva se profesorica onako profesorski dosetila kako da doskoči haškim sudijama, te je sklopila kompromisnu nagodbu (znam da je ovo bio čist pleonazam) kojom je obezbedila sebi znatno manju zatvorsku kaznu od one koju realno zaslužuje; serija "podviga" dotične se ni tu ne završava jer je uspela da privoli nadležne da joj kaznu dodatno ublaže (valjda zbog dobrog vladanja, I guess?!), pa se odnedavno kao slobodna osoba prizemljila u naš glavni grad, sasvim legalno i po propisima pošto je blagovremeno pribavila srpsko državljanstvo; potom je, uz svesrdnu logistiku ovdašnjih takozvanih "nezavisnih medija" u priličnoj meri uspela sebe da predstavi kao žrtvu koja je robijala ni kriva ni dužna (!!!) (što i nije tako iznenađujuće ako se ima u vidu kratka pamet plebsa serbskoga). E, tako vam u praksi izgleda vrhunska primena Načela Prejebotine.

Personifikacija Načela Prejebotine: serbska velikomučenica i njen verni sledbenik.

Inače, Načelo Prejebotine se širi poput virusa i prenosi se s kolena na koleno, sa institucije na pojedinca i obratno, i po vertikali i po horizontali. Uspon i pad na hijerarhijskoj lestvici u direktnoj su srazmeri sa koeficijentom uspešnosti savladavanja i primene veštine prejebavanja svega što se prejebati može, pa otuda i potiče naziv ovog načela. Diplome, doktorati i ostale titule i zvanja vam neće vredeti ni pišljiva boba ako vlastiti mentalni i duhovni sklop niste oplemenili Načelom Prejebotine, što mu dođe posve logično: titulu, u krajnjoj liniji, možete i da kupite, iz čega logično proizilazi da titula ima svoju cenu, dok je Načelo Prejebotine, kao simbol ovladavanja tom nacionalnom "plemenitom veštinom", jednostavno - neprocenjivo.

Hteo bih da ujedno uputim jedan dobronameran apel našim dragim imperatorima: kada jednog dana ovaj koštunjavi Ustav dođe na dnevni red za razmatranje - a doći će kad-tad jer se drži na klimavim nožicama - predlažem vam da definiciju Načela Prejebotine i Uputstvo o njegovoj praktičnoj primeni ubacite u Preambulu tog novog ustava: ova aktuelna ionako slabo pije vodu, a Načelo Prejebotine je dokazano integralni deo Srpskog Nacionalnog Bića, utkan u sve njegove pore i tkiva.

Izvor: e-novine.com

(nastavak teksta...)

Prvi dodjem na aerodrom, prvi predam kofer, prvi sednem u avion i prvi požurim da izadjem (kao Mr. Bean). I sad umesto da moj kofer bude prvi, evo stojim ko budala, pratim pogledom pokretnu traku dok mi se polako vrti u glavi. Sve mislim evo ga - al za malo! Svi su već otišli, valjda su i kući stigli.

Ako su mi se izgubile stvari? Pa to bi bilo katastrofa. Jedina gora stvar od gubitka kofera je da ti se sruši avion, al to se, havla Bogu, nije desilo. Dobro je. Mislim, nije dobro, jebote, šta ću bez stvari, tamo mi je sve što je potrebno za preživljavanje narednih dana. Auuu…

„Lost&Found“, petnaest minuta kasnije: e jebiga… malo dok sam crncu objasnio odakle sam došao i gde idem, kako se speluje moje ime i adresa, sad još moram i da nacrtam izgubljeni kofer. Kofer je kofer, onako kockast, sa drškama, jebem li ga. Iz kog ugla da ga prikažem, odozgo, sa strane … Iz perspektive bi bilo šmekerski, al to nije baš lako. Bacam pogled na ostale izgubljene predmete ne bih li uhvatio neki iz meni potrebne perspektive. Na jednom stoji etiketa ispisana ćirilicom: „Вук Јеремић, Кнеза Милоша 24-26, Београд“.

U jeeee, zakuni se: Tadićev predsednik odeljenske zajednice izgubio kofer. U stvari, nije to baš pravi kofer, više kao neka deblja akten tašna!!! Da mi je samo znati šta je unutra.

Zamišljam tajne papire i mudrosti srpske diplomatije. Konačan broj stubova naše spoljne politike. Kod onog Koštunjavog je bilo lako – zakačio se za Kosovo ko smrt za babu. Al ovi japiji, jebote, njih ne možeš nikako da uhvatiš: i Rusija, i Kina, i Brisel i Vašington i Nesvrstani i svi?! A tek ono „mi smo garant stabilnosti u regionu“, a onda se popičkaramo sa Hrvatima, Bosance redovno drkamo – osim Dodika, of course. Jer da nam nije njega, ko bi u svečanoj loži sa predsednikom navijao, kod koga bi se išlo u zvanične državne posete ako već ne dolaze neki belosvetski činovnici da nam zagorčavaju život glupostima o saradnji sa Hagom, uslovima iz mape puta, tehničkim uslovima za liberalizaciju i ostalim pizdarijama.

Podebela akten tašna! Možda su unutra i intimne fotografije „srcouste“ voditeljke da bi svetu mogao da dokaže da nije peder i da je pisanje Tabloida o homoseksualnoj vezi sa bivšim razrednim starešinom čista laž. Evo, ima je “in flagranti” (kao i još par likova po Beogradu, al to sad nije važno), a slika govori više od 1000 reči! Mašta uzima maha! Možda je tu i ženski sastav kabineta sa kojima se razigrani Jeremić povlači u hotelsku sobu rezervisanu na “sat-dva da se ministar osveži posle puta” tokom svojih zvaničnih poseta?! Skotovi zbog kojih su rašćišćena mesta po ambasadama.

Moram da se dočepam tog kofera po cenu da odustanem od pronalaženja svog! Objasnim crncu da je to taj za koji sam mislio da je izgubljen i da je to moje ime ispisano ćirilicom.

Odlazim u hotel sve vreme osvrćući se da me neko ne prati. Malo sutra ću da dam portiru da mi ponese stvari u sobu – blago do koga sam došao ne ispuštam iz ruku. Ulazim i zaključavam vrata dva puta. Pogled kroz prozor, na ulici nema sumnjivih tipova. Niko me ne prati. Navlačim teške draperije da me neko slučajno ne vidi. Jedva čekam da otkrijem riznicu ideja ingeniozne spoljne politike našeg ministra, koji je u stanju da izjavi kako Srbija pozdravlja odluku SAD da odustane od raketnog štita (if someone gives a shit)?!!
Zanima vas prizor? Stanite mišem na crveni krstić!

(nastavak teksta...)

- E, imaš vremena?!
- Ma da, žena me ionako oladila. Briše sudoperu sat vremena i onda ode mrtva umorna.
- Poznato mi je, moju ženu je prvo dohvatio grip par dana, a prekjuče je skinula neki mladež pa sad ne sme da se "isteže".
- Jebeš ti ovaj brak burazeru... ja razmišljam da zapalim negde na Karibe i sve odjebem… Gledam njenu kevu, koja se sa mnom poklopila na moru par sati... dok nije izašla na vrata bila je u sudoperi i briskala nešto... ja kada spremam, to jednim pokretom obavim i idem dalje... a ovima je u genetici da briskaju do visokog sjaja...
- Jebiga, genetika je čudo! Ali ako je to jedino, sve je OK! Unesi neku promenu.
- Ma jebeš ti više ovo. Samo je pitanje kada će se mi se sve skurčiti pa da zapalim negde, pecam ribu i zevam u guzate mulatkinje. Nego da ja probam unaokolo da objasnim problem i ako lepo pitam možda bi se neko žrtvovao... ima tu pacijentkinja koje bi za malo pažnje dale.
- Brate, ako ti u sred Londona patiš gde sam ja kao klinac sa 17 godina uvežbavao "skidanje mraka" onda tebi mnogo nije dobro!
- Jebi ga, ja sam veran... ne karam unaokolo. Sedim na poslu do 10 uveče i vratim se potpuno iscrpljen, nije mi baš do nekakvih egzibiicija.
- Čekaj, jel bi ti da ziguješ ili se sam sebi pravdaš?
- Izgleda da se samo pravdam... ja sam pukao gore nego što mislim.
- I ja bih rekao! Kriva ti žena što briska, radiš do kasno,.... Znaš kako kažu, krivom qcu i dlaka smeta!
- U pravu si i to je najgore od svega. Znas ti priču o mom drugaru Borisu sa jezera Kamataqua u Venecueli... E to jezero ti je negde u p.m., a on tu živi u nekoj kolibi sa nekom mladom crnkinjom... bavi se iznajmljivanjem brodića sa vozačem, voze pecaroše da pecaju pirane. On je bio oženjen nekom doktorkom koja ga je tamo i odvela. Doktorka i mama, fine dame, a ovaj beogradski mangup. Dosadi njemu to pa sve napusti. Pitam ga, dobro bre Borise, a što baš Kamataqua... a on meni "Jel ima razloga zbog čega je Zemlja okrugla"... kažem "Ima"... "E pa ima i razlog zašto je Boris u Kamataqui", i tu se završi priča... Sve jasno.
- Brate, evo ti jedan savet: odeš lepo do nekog sex šopa, kupiš sebi neke ćega od latexa i ženi bodi sa prorezom dole! Raspitaš se kako da udješ na neko mesto zatvorenog tipa! Nadješ bebi siterku, izvedeš ženu uveče na klopu (jebiga, to podrazumeva da rikneš kintu), posle je odvedeš na to mesto, presvučete se u u latex i pustiš da te atmosfera ponese (ovde ćeš da rikneš jedno 5x više). Jedino sranje: ako se primi - više nećeš dobiti kod kuće za dž!
- Ima to ovde, samo to sve ludaci, gde ću ja baš tamo. Ja sam tu OK što su oni perverznjaci, jer i ja imam svoje misli, ali bre brate ono je ludo.
- Očigledno da dvoj život po uzoru na Mr Bean-a više ne dovodi do pojačanog sekreta drugog bračnog druga!
- Verovatno si u pravu, a baš po klubovima da se zavlačim nisam probao, valjda zato što su mi nepoznati ljudi daleki i nekako gadni.
- Vidi, nisam sad mislio da me ti bombarduješ teorijama "Dveri" i "1389" nego da ti dam dobar savet, a ti radi šta hoćeš.
- Kapiram, ali u ovom momentu jedino što mogu je da to držim negde u malom mozgu pa da vidim šta dalje sa time.
- Dok ti mozak ne prsne, a žena trajno izgubi interesovanje!
- Ja ne bih menjao loše jedrenje za dobar sex.
- Sve je to uredu, mislim, meni je to OK. Samo se dogovori sa samim sobom oćeš da j.. ili nećeš, i ako hoćeš, da li bi j… svoju ženu (što ti toplo preporučujem jer ne moraš da joj pričaš priče). Pa onda smisli nešto pametno (ili gore opisano). Ja više od toga što ti se divim (and that’s what I do) ne mogu da uradim!
U medjuvremenu, baš ako imaš malo vremena i volje da nešto pročitaš, a čitanje nikad nije na odmet pogotovu kad tekst ne počinje sa "veza vaš...." toplo bih ti preporučio mog trenutno Nr.1 virtualnog gurua!
- Naravno, tvoj guru je i moj guru.
- http://dudarim.com
- Jebeš Kiplinga, ovo je poezija, gde si ovo našao jebote...

(nastavak teksta...)