Naslov u današnjim vestima u Srbiji glasi:
"Nik Sloter posetio Žarkovo"

Glumac Rob Stjuart koji je glumio popularnog Slotera u seriji Tropska Vrelina posetio je Žarkovo da bi video popularni grafit ‘'Sloteru Niče Žarkovo ti kliče'' koji je nastao tokom studentskih protesta 96 i 97 godine.

Stjuart je tokom dana obišao i Adu Ciganliju u džipu Wrangler, kakvog je vozio i u seriji, a posetio je i kafić Tropska Vrelina. On se zahvalio Beogradu na toploj dobrodišlici i obećao da će ponovo doći u Srbiju.

Na B92 je objavljeno da je u nekoj tamo školi zasadio drvo, a da su prisustvovali i predstavnici kanadske ambasade, žiji je Nik državljanin. "Na taj način učvršćene su veze izmedju dve države" – zaključuje genijalna novinarka B92 (!)

A bilo je za vreme demonstracija devedesetih, i o Miču Bjukenonu (Mitch Buchanan alias David Hasselhoff), onom retardu iz Baywatch-a, kome su skandirali "Miče, Miče za predsedniče" – al to iz zajebancije! Mič nije dolazio u Srbiju!

Pa se mi još kao sprdali Mostarcima što su napravili spomenik Bruce Lee-ju!
Nik Sloter je inače proglašen počasnim gradjaninom Žarkova! Kakav narod takvi i počasni gradjani!
Srbija!

(nastavak teksta...)

Kako neko, ko sebe smatra demokratom, ili se barem tako predstavlja, može da traži zakonom garantovano "diskreciono pravo"?

Značenje: (Vujaklija) - diskrecion / diskrecionaran (fr. discretionnaire): ostavljen uvidjavnosti i ličnom nahodjenju; diskrecionarna vlast slobodno, neograničeno pravo i vlast suda, naročito pred-sedavajućeg, da u toku pretresa po sopstvenom nahodjenju bira sredstva koja mu se čine celishodna.

Dakle, diskreciono pravo je pravo nekoga da o nečemu odluči, a da pri tome ostane "diskretan", odn. ne mora tu odluku da obrazlaže odn. pravda.

Vrlo opasna stvar i u daleko razvijenim društvima! U našem, gde se pravo poistovećuje sa silom, gde postoji urodjena sklonost ka zloupotrebi svega i svačega (najčešće službenog položaja), da i ne govorimo.

Pravna sigurnost, sjajna tekovina uredjenih sistema, upravo počiva na svodjenju diskrecionog prava na minimum.

I koja je poenta onda u ideji da se predlogom novog Zakona o spoljnim poslovima (koji niko nije video, ali se juče o njemu u skupštini raspravljalo) uvede "diskreciono pravo" za ministra da godišnje zaposli 5% od ukupnog broja, "kako bi se obezbedila profesionalizacija diplomatske službe"?

Zar nije najzdravija metoda izbora takmičenje - javni konkurs sa tačno odredjenim pravilima i kriterijumima? Pa da najbolji pobede?!

Jel moguće da u finale nekog svetskog teniskog turnira udje neko na osnovu "diskrecionoog prava" organizatora (ili sponzora)? Moguće je, teoretski, ali bi svi živi umrli od smeha. A tek da svake godine uvedu 5% finalista po diskrecionom pravu? Za 10 godina bi polovina njih bili po tom osnovu! Koja je prva asocijacija na ovu ideju?

Takav turnir bi bio sprdačina! Njega niko normalan ne bi pratio, niko ga ne bi prenosio, na njemu ne bi učestvovali ozbiljni teniseri! Isto tako će biti "profesionalizovana" i naša diplomatska mreža!

Profesionalizacija je potrebna, nije sporno. Ali samo uz zdravu (pozitivnu) selekciju kadrova (na javnom konkursu), njihovo kvalitetno i profesionalno usavršavanje (ozbiljno koncipirana diplomatska akademija) i uz dobre uslove – u suprotnom će svako sposoban otići tamo gde je bolje.

Ukoliko ovo prodje, a sva je prilika da hoće, realno preti opasnost da napravimo ATP turnir od nepismenih i poslušnih partijskih kadrova, rodjaka i kumova, nesposobnih da sebi obezbede život "na državnim jaslama" bez nečijeg diskrecionog prava!

(nastavak teksta...)

(nastavak teksta...)